Godine posle prvog svetskog rata u Kruševcu su obeležene živim političkim strujanjima i nastojanjima pojedinihintelektualaca da pronađu mogućnosti za nove oblike kulturnih potreba u ovoj sredini, kojoj ponovo nedostaje pisana reč.
Tako će profesori i učenici kruševačke gimnazije 1923. početi sa izdavanjem časopisa „Đačka družina”, što ipak nije moglo nadopuniti nastalu potrebu za jednim stalnim glasilom ovog grada.
Kruševac će 9. aprila 1927. go dine dobiti svoje druge službene novine, list KRUŠEVAČKA OBLASNA SAMOUPRAVA – službeni list Oblasnog odbora kruševačke oblasti. Vlasnik je Oblasni odbor, a prvi urednik Dimitrije M. Protić. Kasniji urednici, po službenoj funkciji, Bili su Drag. J. Grujić, agronom i dr Dušan Petrović, veliki župan. List izlazi nedeljno, a po potrebi i više puta. Štampan je u Štampariji Đ. Budimovića, ali “zbog nove administrativne podele”, prestaje da izlazi 4. decembra 1929. godine.
„Kruševačka oblasna samouprava” je imala ustaljene rubrike, negujući čak i književni podlistak. Mada službeni list, znatan deo svog prostora poklanja i “neslužbenom” delu, pa na njegovim stranicama često srećemo čak i prevode iz strane literature, priloge iz umetnosti i narodnog stvaralaštva.
U izuzetno nepovoljnim političkim i društvenim uslovima, novinar Raka Milutovac, 1927. godine pokreće KRUŠEVAČKI GLASNIK, list koje će u Kruševcu izlaziti sve do početka aprilskog rata 1941. godine, ukupno Pokrenut je sa željom da bude pozicioniran između nezavisnosti i tolerantnosti vlasti. Krajem 1928. urednik se obraća Oblasnom odboru za materijalnu pomoć koju i dobija, čime obezbeđuje sredstva za dalje izlažewe, ali gubi svoju samostalnost, pa i mnoge dotadašnje čitaoce.
Na prvoj strani “Kruševačkog glasnika” su redovno objavljivane političke aktuelnosti iz sveta i zemlje, a stalne rubrike su mu bile Naše vesti, Kuda ćemo danas, Sport, Oglasi i reklame, Knjige i listovi, Program radio stanice Beograd.
Prvog dana decembra 1929. godine pred čitaoce stiže JUGOSLAVIJA, pod urednštvom Alekse Kamatovića, novinara, dopisnika „Politike”. Na samom početku „Jugoslavija”, sasvim razumljivo, niti je mogla niti je pokušavala da bude potpuno nezavisan list. Ali, već od decembra 1932. godine od umerenog prelazi na izraženiji opozicioni kurs. U broju 7. od 18. januara 1930. godine, čitamo redakcijsku objavu „Značaj provincijske štampe”, u kojoj se govori o tome da: „štampa treba da je ogledalo naroda, veran tumač njegovih osećanja, želja, interesa, njegovo glasilo, kroz koje se tačno ispoljavaju težnje krajeva i čitavog naroda. Što je bitno, ona treba da je objektivna i putovođa naroda. Od nje treba čitalac nešto da nauči, da dobije jasan kriterijum u oceni ljudi i prilika…”.
Autor teksta, dalje, govori o značaju tzv. provincijske štampe: „Provincijska štampa je nasušna potreba, verna slika stanja i moći, dobar učitelj i iskreni saradnik čitalačkog sveta, koji je ne samo čitalac nego i saradnik. Ona je moćni pokretač za bolji i napredniji život, za jača kulturna, socijalna otrežnjenja krajeva kojima služi…”
Od polovine septembra do polovine oktobra 1932. godine „Jugoslavija” ne izlazi iz štampe. Razlog — urednik lista je u zatvoru. U prvom broju posle zabrane čitamo:
„Ni malo ne žalim što sam bio osuđen. Vršio sam savesno svoju dužnost, a kada jedan novinar u sadašnjim prilikama tako radi, mora otići malo i u aps. Tome nismo mi krivi, već vreme u kome živomo, i novac, kojim se danas sve postiže”.
Već 16. novembra Aleksa Kamatović će se naći na vojnoj, vežbi, tako da će uređivački posao obavljati redakcijski odbor, koji sačinjavaju: Živko Jevtić, Mihailo Lučić, Srećko Krajčić, Radivoje Maksimović, Pavle Božović, Svet. Radovanović, Novica Aleksić, Živan Savić, Miladin Urošević, Miloš Stevanović, Dušan Stanković. Glavni urednik je Živko Jevtić. Na sednici Uređivačkog odbora doneto je nekoliko važnijih zaključaka u pogledu reorganizacije lista, „koji će i dalje zadržati ovaj pravac nezavisnog javnog glasila”.
Na inicijativu urednika „Jugoslavije” organizovana je značajna poseta zagorskih seljaka Kruševcu i Kruševljana Zagorju, koju su na vidnim mestima propratili gotovo svi jugoslovenski listovi.
Zbog naprednog karaktera pojedinih članaka, režim je zabranio tri uzastopna broja (od 26. januara, 5. i 18. februara 1933), a zatim i konačno izlaženje lista „Jugoslavija”, a njen urednik je uhapšen i podvrgnut istrazi za navodno učinjeno delo protiv naroda i države. Na taj način je silom ugušen list koji je svojim sadržajem i vešto vođen rukom čoveka i mislima ljudi koji su znali šta žele novinskom pisanom rečju.
Krajem februara 1933. godine u Kruševcu se pojavljuje EPOHA. Na naslovnoj strani prvog broja lčitamo uvodnik u kom se kaže: „Epoha” je poduhvat nekolicine sa željom da se čitavoj jednoj okolini pripomogne iskrenim i potrebnim savetima ekonomskog i socijalnog karaktera…”
Već u drugom broju „Epohe” čitamo članak urednika „Zašto smo protiv poslednjih odluka Kruševačke opštine?”, u kome se piše o nesposobnosti opštinske uprave, korumpiranosti od najnižih činovnika pa sve do predsednika Krste Novakovića. Članak se završava rečima:
„Donde dok se odgovorni funkcioneri u Opštini ne sačuvaju svih odluka pri kojima će njihovo delovanje imati ružnu pozadinu, donde dok oni nepravedno, bez ekonomskog smisla i štetno po opšte interese rešavaju, dotle oni ne mogu očekivati moralnu potvrdu javnog mnjenja. Štampa će kao predstavnik javnog mnjenja, i u uskim granicama naći načina da žigoše svaki nehat, svaki nemoral i svaku zakulisnu štetnu radnju koja zadire u opšte interese”.
Jasno je da ovakva “Epoha” nije mogla da dugo poživi, pa je nasleđuje NAŠA REČ. Vlasnik je advokat Dobroslav Minić, a uređuje ga i izdaje odbor. Već uvodnikom, list se jasno i glasno deklarisao:
„Ljudi okupljeni oko „Naše reči” konstatuju da je narod željan ispravnih vidika… Ne objavljujući nikakav ni ekonomski ni politički program, koji će „preporoditi” naciju, uređivači „Naše reči” određuju svoj zadatak: njima je stalo da stvore jedan solidan nedeljni list za socijalno i ekonomsko vaspitanje šire okoline… Pod našu zastavu pozivamo sve one, koji mogu, hoće i umeju da u granicama pozitivnih zakona izraze svoju mržnju za sve ono što je trulo u današnjem društvu, svoju ljubav i oduševljenje za sve ono što treba…”
Poziv je bio opšti, a u tom duhu su i napisi drugog i trećeg broja, da bi revnosna policija zabranila dalje izlaženje i ovog kruševačkog naprednog lista.
Kruševački intelektualci, trgovci i zanatlije bili su inicijatori za pokretanje novog glasila, lista JEDINSTVO, „glasa omladine”, kako se u podnaslovu kaže. Prvi broj ovog lista pojavio se 1. decembra 1934. godine, pod uredništvom Budimira Ilića. List uređuje i izdaje odbor i izlazi svakog desetog dana. Na prvoj strani prvog broja detaljno je izložen program rada:
„Prošlo je vreme dremanja po dimljivim kafanama… Nastale su nove prilike koje iziskuju maksimum fizičkog i duhovnog naprezanja, otežanog i sebičnošću obezbeđenih. Veliki broj slabih ostavljen je na milost i nemilost teške borbe za opstanak. Tu spadamo i mi omladinci. Nas očekuju teški dani probijanja kroz život. Pojedinačno ćemo neminovno morati da podlegnemo. Udruženi moći ćemo sa više izgleda da računamo na uspeh… Mi hoćemo da očeličimo sebe za predstojeće borbe, kada će slabost biti grdno ponižena i ismejana…”. U sličnom tonu je i drugi broj ovog lista. Urednik Budimir Ilić u članku „Omladino, kuda?” zaključuje: „Spremajte ljude, koje neće ništa da začudi i koji neće ni pred čim da odstupe. To nije lako, ali je potrebno. Dosta nam je šegrta, koji kradu i srednjoškolaca, koji se ubijaju…”.
Ovako orijentisan list se nije mogao dugo održati i sa čitalačke scene nestaje već 11. decembra 1934. godine, kada je iz štampe izašao drugi broj.
Iz Štamparije „Rasina”, 1. septembra 1939. godine ugledao je svet narodnofrontovski kruševački list, NAROD, List za politička, ekonomska i društvena pitanja, u čijem zaglavlju kao moto čitamo Masarikove reči: „Demokratija je i suviše malo živela da bi se za nju moglo reći da je preživela”. List je trebalo da izlazi dva puta mesečno, pod uredništvom arhitekte Dobrivoja Mutavdžića, koji je bio i vlasnik lista sa šest strana, ali kako je i na prvi pogled bilo uočljivo da je protivrežimski orijentisan, policija je hitno zabranila njegovo dalje rasturanje lista.
“Plamen sveopšte kataklizme sa sobom je zauvek poneo najveći broj primeraka kruševačkih međuratnih listova, od kojih su pet bili sa izrazitom marksističkom orijentacijom. Na stranicama kruševačkih listova susretali smo se sa nadahnutim, ili oporim rečima čitave plejade ljudi sa novinarskim perom u ruci” – opisuje ovaj period novinskog izadavaštva u Kruševcu autor publikacije “Pobeda”, objavljene u biblioteci “Zavičaj”.
