Voda je osnov života na Zemlji. Iako izgleda da vode ima dovoljno, sveža i čista voda je ograničen resurs. Nacionalne analize pokazuju da će do sredine veka u Srbiji biti smanjenja padavina i opšti trend povećanja sušnih perioda. U Rasinskom okrugu promene u obrascima padavina i rastuće temperature utiču na nivo podzemnih voda usled većeg isparavanja i smanjenog dopunjavanja vode. Zato je važno da svaka kap koja se uštedi znači više vode za budućnost! Klimatske promene donose sve toplija leta i duže sušne periode.
U poljoprivredi voda ima presudnu ulogu. U vremenu kada su suše i klimatske promene sve učestalije, postaje ključno očuvanje prinosa i sigurnu proizvodnju hrane. Suša je jedno od najvećih prirodnih ograničenja u poljoprivredi. Rasinski okrug, smešten u centralnom delu Srbije, može se smatrati regionom sa umerenim resursima, gde reke, akumulacije, i podzemne vode igraju ključnu ulogu u održavanju poljoprivredne proizvodnje i vodosnabdevanja. Iako nije jedno od najbogatijih područja Srbije u pogledu vodnih resursa, zasigurno ima dovoljno vode za zadovoljenje osnovnih potreba stanovništva i ekonomske aktivnosti. U regionu su značajna lokalna izvorišta podzemnih voda koje su bitne za vodosnabdevanje u ruralnim sredinama. U Rasinskom okrugu, kao i u širem regionu Srbije, klimatske promene već pokreću i mogu pokrenuti dalje značajne promene u dostupnosti, kvalitetu i korišćenju vodnih resursa, to se direktno odražava i na poljoprivredu — u Rasinskom okrugu se smanjenje vode za navodnjavanje već oseća. Uticaj klimatskih promena na poljoprivredu je veoma značajan i višeslojan — obuhvata promene u prinosima, kvalitetu useva, raspoloživosti vode, pojavama štetočina i bolestima, kao i ekonomskim uslovima proizvodnje. Suše i poplave postaju sve učestalije. Suše smanjuju dostupnost vode za navodnjavanje, dok poplave uništavaju useve i degradiraju zemljište. Profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Kruševcu Vera Rajčić o tome koliko je voda važna za poljoprivredu kaže:
“U zadnjih 10 godina imamo više od 5 sušnih, 1-2 godine sa normalnom količinom padavina, odnosno pravilno raspoređenim tokom vegetacione sezone, I imamo godine koje su kišne a najveći problem je kada su kiše obilne u period kritične faze razvoja biljaka. Veliki problem osim suša I nedostatka vode, poljoprivrednim proizvođačima stvaraju I obilne padavine u kratkom vremenskom period gde zemlja ne može da zadrži toliku količinu vode, već voda odlazi u dublje slojeve , pa biljka nema mogućnost da je iskoristi.”
Zbog toga je navodnjavanje najvažnija mera kojom se ublažavaju posledice suše. Zato je važno da poljoprivreda koristi pametne i štedljive sisteme za navodnjavanje, jer se tako: čuva dragocena pitka voda, obezbeđuje sigurna proizvodnja hrane i štiti životna sredina.
Inovacije u poljoprivredi igraju presudnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena jer omogućavaju efikasnije, održivije i otpornije metode proizvodnje hrane. Jedna od inovacija koju polako usvajaju i naši poljoprivrednici je podzemno navodnjavanje. Podzemno navodnjavanje je izuzetno važna inovacija u kontekstu održive poljoprivrede i borbe protiv klimatskih promena. Benefiti podzemnog navodnjavanja u borbi protiv klimatskih promena su: efikasno korišćenje vode, smanjenje emisije gasova staklene bašte, zdravije zemljište, kao i manje korova i bolesti.
U cilju da se srpska poljoprivreda adaptira na klimatske promene Evropska unija je pokrenula projekat “Jačanje otpornosti poljoprivrede na elementarne nepogode” koji sprovodi sa Organizacijom Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu – FAO. Jedna od oblasti projekta posvećena je postavljanju demo polja koja će poljoprivrednicima pružiti značajne uvide i informacije o prednostima prilagođavanja svojih gazdinstava na klimatske promene. Takvo jedno demo polje postavljeno je u Kaoniku na parceli uglednog poljoprivrednika Nemanje Smiljkovića. Evropska unija je pokrenula i finansijski podržala ovaj projekat sa 2,5 miliona evra.
Profesorka Rajčić ističe da je navodnjavanje ključ opstanka i razvoja savremene poljoprivrede.
“Mera navodnjavanja je jako važna, jer se na taj način voda dozira u pravom trenutku I na pravom mestu. Važna su izvorišta navodnjavanja, mogu biti prirodna – reke, bare, potoci; zatim podzemne vode – arterijski bunari(voda se sistemom cevi dovodi do parcela); I u poslednje vreme u inostranstvu je najzastupljeniji sistem PODZEMNOG (SUBIRIGACIONOG) navodnjavanja, koji sramežljivo počinje da se primenjuje I kod nas. S obzirom na površine koje se obrađuju, nema dovoljno poljoprivrednih proizvođača koji koriste sisteme navodnjavanja. Razlike su vrlo vidljive kada su sušne godine, kao što je bila ova, da oni koji navodnjavaju svoje parcelle, uspeli su da održr svoju proizvodnju.”
Podzemno navodnjavanje je vid navodnjavanja gde se voda direktno dovodi u zonu korenovog sistema sa visokom efikasnošću. U našem kraju to je novina. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Kruševcu, dr Dragan Terzić kaže da je reč o dugoročnoj investiciji.
“Za kruševački kraj ovo je jedan nov način navodnjavanja. Postavili smo sistem podzemnog navodnjavanja na ovoj oglednoj parceli u Kaoniku koja će biti praćena, videćemo benefite i podeliti razultate. Ono što je nedostatak ovog načina navodnjavanja je veće startno ulaganje. Investicija za sistem podzemnog navodnjavanja zavisi od mnogo faktora, ali otprilike za 1 hektar zemljišta iznosi 5-6 hiljada evra, ali se dugoročno isplati.“
Profesor Terzić ističe da je benefit ovog projekta to što mehanizacija za postavljanje ovog Sistema ostaje trajno u vlasništvu grada Kruševca i zainteresovanim poljoprivrednim proizvođačima biti dostupna za korišćenje. Moći će da se obrate Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Kruševac, Poljoprivrednom fakultetu, lokalno samoupravi ili nekom od udruženja koja okupljaju poljoprivrednike. Jedno od udruženja preko kojeg će zaintresovani poljoprivredni proizvođači moći da koriste mehanizaciju za postavljanje sistema za podzemno navodnjavanje je Udruženje proizvođača jagodastog voća “Jastrebački biser“. U projekat “Jačanje otpornosti poljoprivrede na elementarne nepogode” uključena je i lokalna samouprava.
Primer dobre prakse korišćenja sistema navodnjavanja u svojoj poljoprivrednoj proizvodnji zatičemo kod Nebojše Vitkovca iz Bresnog polja koji se bavi proizvodnjom lubenica i dinja, kao i drugog povrća. Svestan je da ovu proizvodnju ne bi mogao da održi bez navodnjavanja “kap po kap”, ali kaže ima sreću jer vodu crpi sa dubine od 4 metra iz bunara, koji se nalazi na poljoprivrednoj parceli. S obzirom da je po vokaciji agronom, Vitkovac ističe da sa trendom globalnog otopljavanja, u budućnosti poljoprivredna proizvodnja će biti nezamisliva bez navodnjavanja, povrtarstvo posebno.
Sve češća stavka u poljoprivrednoj proizvodnji je postavljanje sistema za navodnjavanje. Savetodavac za voćarstvo iz PSSS Kruševac Boban Rosić ističe da ga u kruševačkom kraju najviše koriste povrtari, ali nije toliko rasprostranjeno među ratarima i voćarima. Ali zbog klimatskih promena moraće i ratari da razmišljaju o navodnjavanju, posebno proizvođači kukuruza kako bi obezbedili siguran i kvalitetan prinos.
Ublažavanje uticaja klimatskih promena i suše na poljoprivredu zahteva kombinaciju tehničkih, agrotehničkih, ekoloških i ekonomskih mera. A moguća rešenja su: Pametno upravljanje vodom Navodnjavanje kap po kap , sakupljanje i čuvanje kišnice – rezervoari, veštačka jezera, mikroakumulacije.
Jedna od mogućnosti je i korišćenje tretirane otpadne vode (gde je to bezbedno) i svakako planiranje navodnjavanja prema meteorološkim prognozama i senzorima vlage u zemljištu. Zatim, korišćenje prilagođenih poljoprivrednih sorti -različite otpornosti i vegetacionog perioda. Koristiti tehnološke i digitalne inovacije za satelitsko i dron nadgledanje – za praćenje vlage, zdravlja biljaka i procenu prinosa, pametne senzore i sisteme za automatsku kontrolu navodnjavanja i đubrenja. Svakako važni činioci su i obrazovanje i obuka poljoprivrednika o prilagođavanju klimatskim uslovima. Državni i lokalni programi podrške – subvencije za sisteme za navodnjavanje, seme otporno na sušu, obnovljive izvore energije. • Osiguranje useva od klimatskih rizika i integrisano planiranje upravljanja vodnim resursima u regionima pogođenim sušom.
Bez vode nema života ni hrane. Kroz naš projekat „Svaka kap je važna“ – želimo da ukažemo na značaj očuvanja vodnih resursa, jer između ostalih činilaca i zbog klimatskih promena i vodni resursi su smanjeni. Zbog toga moramo vodu koristiti pametno i štedljivo. Svaka kap je zaista važna — ne samo za biljke, već i za sve nas koji zavisimo od prirode. U vreme suše svaka kap vode je dragocena. Zato je navodnjavanje ključ opstanka i razvoja savremene poljoprivrede.
