Pravoslavni vernici obeležavaju Tucindan, dan kada se kolje prase ili jagnje i sprema božićna pečenica. Običaji nalažu da se životinja prvo ošamuti, pa ubije. Neki kažu da danas “valja tući i nevaljajlu decu”, a drugi savetuju suprotno.
Ovo je i dan Svetog Nauma Ohridskog Čudotvorca, učenika i nastavljača dela Kirila i Metodija, koji se za života proslavio isceljiteljskim moćima. Bio je jedan od utemeljivača medicine na našem tlu.
Tucindan je narodni praznik koji se obeležava, dva dana pred Božić, odnosno dan pred Badnji dan, a običaji nalažu da baš danas treba spremiti pečenicu za Božić. Pribavljaju se suve šljive, smokve, orasi, novčići i bombone koje će se na Badnje veče prosuti po slami rasutoj u kući, a koje će deca pokupiti pijučući.
Praznik je nazvan Tucindan jer se nekada prase ili jagnje “tuklo”, odnosno udaralo krupicom soli ili ušicama od sekire, pa se onda, tako ubijeno ili ošamućeno, klalo i redilo.
Za pečenicu se obično kolje nazime (mlado svinjče) ili jagnje “veselica”, a ima ljudi koji zakolju i ćurku, gusku ili kokošku.
Pečeno prase ili jagnje nazivalo se i “božićnjara”. Posle posta, koji traje do 7. januara po gregorijanskom kalendaru, vernici treba da se na Božić omrse pečenicom, njenom mašću ili jabukom i dunjom koje su izvađene iz nje.
Običaj vezan za klanje pečenice, ostao je verovatno iz stranih mnogobožačkih vremena, vezan za žrtvoprinošenje. Crkva ga je prihvatila i blagoslovila, jer posle Božićnjeg posta, koji traje šest nedelja, jača hrana dobro dođe, pogotovo što su tada izuzetno jaki mrazevi i zime.
Kokoška, guska, patka ili ćurka, međutim, u mnogim se krajevima ni u kom slučaju ne smeju naći na prazničnoj trpezi zbog verovanja da je pernata živina simbol “nazadovanja i rasturanja kuće jer kljuca i baca zemlju iza sebe”. Tamo gde se, ipak, kolje za supu, odmah se odbace glava i noge.
U nekim krajevima, na Tucindan se ne večera za stolom nego na podu. Prvo se postavljaju so i beli luk, a onda hleb, pasulj, kupus i ostala posna hrana. Za večerom domaćin mora biti okrenut istoku.
Pečenica se peče sutradan i na Badnje veče unosi se u kuću.
Tako se na Tucindan održao običaj, kao u nekim mestima severnog Banata, da roditelji simbolično “tuku” decu da bi bila valjana i poslušna.
Prema drugom verovanju, na današnji dan nikako ne valja tući decu jer će u tom slučaju cele godine biti nevaljala, a izaći će im i čir na svakom mestu gde danas budu udarena.
Ako su deca danas ipak dobila neku ćušku, onaj koji je danas udaren treba da kaže “Čiri, miri da imaš dvadesetčetiri”.
Od Tucindana počinje i uređenje i spremanje kuće za Božić, praznik rođenja Hrista.
