Tražeći mogućnosti da unapredi proizvodnju heljde, Bojan Stevanović iz Brusa je prošle godine na internetu video konkurs Evropskog PROGRES-a za dodelu sredstava za samozapošljavanje mladih. Aplicirao je i dobio mlin na struju i mašinu za pakovanje u vrednosti od 7000 evra. Sličan primer rešenosti da se sebi obezbedi posao i da se u tome uspe našli smo i u slabo razvijenoj Opštini Blace, u selu Grgure. Zahvaljujući marljivosti i dobroj ideji, Jovica Stojadinović dobio je od Evropskog PROGRES-a opremu za doradu i pakovanje organskih proizvoda, čime je zatvorio krug proizvodnje, pakovanja i plasmana organske hrane. Cilj mu je, kaže, da se njegovo domaćinstvo i preduzeće, kao i čitav kraj, približe uslovima života i rada kakvi su u Evropskoj uniji.
Opština Brus ima stopu nezaposlenosti od skoro 40 odsto. Iako leži na raskrsnici puteva, podno je ski centra na Kopaoniku i raspolaže potencijalima za poljoprivrednu proizvodnju, ovu varošicu iz godine u godinu napušta sve veći broj mladih. Odlaze u potrazi za poslom i boljim standardom.
Dvadesetosmogodišnji Bojan Stevanović nije se prepustio stihiji. Povremeno nastupa svirajući harmoniku i pri kraju je studiranja na Učiteljskom fakultetu, ali je rešio da počne da se bavi poljoprivredom i da se samozaposli. Odlučio se za heljdu.
Na naše pitanje kako se odlučio za ovaj usev, kaže da je nekoliko godina unazad heljda postala dominantna kultura na oranicama porodice Stevanović. Počeli su prvo sa malom površinom kako bi se uverili kako ova biljka uspeva na ovom planinskom području. Brzo su se Stevanovići uverili da ova organska biljka, koja se ne tretira nikakvim pesticidima i preparatima i koja daje odlične rezultate kod obolelih od mnogih teških bolesti, uspeva jako dobro, pa su heljdu počeli da seju iz godine u godinu na sve većim površinama, objašnjava naš sagovornik.
Dok Stevanovići nisu počeli da je ozbiljno gaje, heljda je bila prilično retka u ovom kraju. Bojan razlog vidi u činjenici da heljda po hektaru daje znatno manji prinos od drugih žitarica (od 10 kilograma roda dobija se oko osam kilograma brašna).
“Želja mi je da što više mladih ostane ovde i da započne svoj posao”
Tražeći mogućnosti da unapredi proizvodnju heljde, Bojan je prošle godine na internetu video konkurs Evropskog PROGRES-a za dodelu sredstava za samozapošljavanje mladih. Aplicirao je i dobio mlin na struju i mašinu za pakovanje u vrednosti od 7.000 evra.
– Iskren da budem nisam verovao da će moj projekat biti odobren, ali kada su me posle mesec dana od prijave pozvali i rekli da sam ušao u uži krug nisam više imao dilemu da li ću da realizujem svoju ideju – priča Bojan dok nam na mobilnom telefonu, pun entuzijazma pokazuje svoje parcele pod heljdom.
Napominjući da je veoma zahvalan Evropskom PROGRES-u što je podržao njegovu ideju, Bojan kroz osmeh ističe da su mu u ovoj organizaciji pružili pomoć od samog početka. Kaže da su mu kroz petodnevnu obuku pomogli da napiše projekat i učestvuje u javnom pozivu, dodajući da mu je u odluci da učestvuje na ovom konkursu pomogla činjenica da je njegov deda u Brzeću imao vodenicu. Mlin i mašinu za pakovanje Bojan očekuje da dobije do kraja meseca, a spreman je, kaže, da odmah po instaliranju počne sa radom.
Projektom je u obavezi da u narednih godinu dana u mlinu zaposli dve osobe, a prema njegovim očekivanjima broj radnika će se uvećavati iz godine u godinu. Svoje viđenje razvoja posla Bojan potkrepljuje namerom da heljdu poseje na 10 hektara.
Dok nam pun zanosa priča o kvalitetima ove biljke, objašnjava nam i da je sve popularnija kod nas te da je u ishrani koriste ne samo bolesni već i oni koji žele da se zdravo hrane. Planira da heljdino brašno plasire kako u trgovačkim lancima tako i na pijacama, ali i preko interneta.
– Želja mi je da što više mladih ostane u ovom kraju i da započnu svoj posao. Iako sam nov u ovom poslu spreman sam da svakom ko je zainteresovan pružim svaku vrstu saveta i pomoći. Nadam se da će mi krenuti posao sa heljdinim brašnom i da ću moći zainteresovanima da dam seme, a i da pomognem oko plasmana robe. Sada kada sam dobio opremu od Evropskog PROGRES-a nadam se da ću dati dobar primer kako mladi mogu sebi da obezbede posao i egzistenciju za porodicu u mestu gde su rođeni – kaže Bojan i ističe da su, nakon što je dobio opremu od Evropskog PROGRES-a, dvojica njegovih drugova posejali heljdu.
Na naše pitanje zbog čega je rešio da ostane u slabo razvijenoj Opštini, Bojan ko iz topa odgovara:
– Ovde jednostavno uživam. Ovde mi je porodica, prijatelji a, pored ljudi, sviđa mi se i priroda ovog kraja kao i miran ritam života ove varošice. Ne mogu da zamislim sebe da živim bilo gde u svetu osim ovde. Kada čovek sebi obezbedi materijalnu egzistenciju može kao turista da putuje po svetu, da upoznaje druge kulture i običaje svestan činjenice da je najlepše tamo gde se rodio i odrastao.
Svoju nesebičnost i motivisanost da ohrabri i druge mlade ljude da započnu svoj posao, Bojan Stevanović pokazuje i time što predlaže zaintersovanima za gajenje heljede da pored brašna mogu da prave i jastuke punjene ljuskom zrna ove biljke. Ovakav jastuk je, kaže Bojan, neuporedivo prijatniji i udobniji za spavanje od jastuka punjenog sunđerom ili perjem.
Ubeđen da mladi u Brusu mogu da stvore sebi egzistenciju, Bojan Stevanović kaže da je šansa ovog kraja u malim, porodičnim preduzećima i da je pored dobre poslovne ideje veoma bitna istrajnost. “
– Samo rad, rad i rad. Rad je osnova svega – poručuje naš domaćin.
Prema Republičkom zavodu za statistiku oko 25 odsto građana Srbije nalazi se na ivici siromaštva. U najvećoj opasnosti su stanovnici jugoistoka i jugozapada naše zemlje, čak 31 procenat. Zvanični podaci ukazuju još i da je više od 40 odsto radno sposobnog stanovništva nezaposleno, što dovodi do tzv. ekonoske migracije. Svakog dana sa juga Srbije odlazi 37 stanovnika. Statistika jeste poražavajuća i ako se nešto organizovano ne preduzme da se razviju nerazvijene opšine, brojne oblasti u našoj zemlji ostaće puste.
Zatvoren krug proizvodnje, pakovanja i plasmana organske hrane
Sličan primer rešenosti da se sebi obezbedi posao i da se u tome uspe našli smo i u slabo razvijenoj Opštini Blace, u selu Grgure. Posetili smo porodicu Stojadinović. Zahvaljujući marljivosti i dobroj ideji naš domaćin Jovica dobio je od Evropskog PROGRES-a opremu za doradu i pakovanje organskih proizvoda. Ovom opremom Stojadinovići su zatvorili krug proizvodnje, pakovanja i plasmana organske hrane.
– Kada sam na internetu video konkurs pomislio sam da bih mogao da apliciram sa projekatom koji bi mi omogućio da nabavim opremu koja mi nedostaje da zaokružim proizvodnju organske hrane. Nisam verovao da će moj projekat da bude odobren, ali su u Evropskom PROGRES-u prepoznali moju ideju i podržali je mašinama u vrednosti od 9.000 evra – priča nam Jovica dok nas poslužuje domaćim organskim sokom od višnje.
Da bi dobio opremu Jovica je morao da registruje delatnost kojom će se baviti – prerada i konzerviranje voća i povrća i da zaposli jednog radnika.
Na naše pitanje gde će svoju robu da prodaje Jovica nam objašnjava da je organska hrana sve popularnija kod nas.
– Pošto godinama unazad gajim isključivo organik proizvode posedujem sve sertifikate za ovu vrstu hrane. Posećujem poljoprivredne sajmove i komuniciram sa potrošačima preko interneta. Ljudi iz cele Srbije stalno me zovu interesujući se za organsku hranu. Ne brinem za plasman jer kvalitetna i zdrava hrana uvek ima svog kupca – uveren je Jovica.
– Oduvek sam želeo da sam sebe zaposlim, a takvo razmišljanje kroz vaspitanje usadio sam i svojoj deci. Sin je inženjer prehrambene tehnologije, specijalizovao se za organsku poljoprivredu, a ćerka završava ekonomski fakultet. Kako stvari stoje, oboje su zainteresovani da kroz nastavak i unapređenje našeg porodičnog posla sami sebe zaposle – nastavlja priču Jovica, pošto je sa sinom preko telefona dogovorio i podelio dnevne obaveze na imanju.
Zadovoljan je, kaže, što mu deca nisu poput većine mladih otišli iz ovog kraja i napominje da kada bi bilo više projekata poput Evropskog PROGRES-a i kada bi država više stimulisala porodične poslove, lakše bi bilo mlađim naraštajima da stvore sebi egzistenciju.
– Mladi hoće da rade ako bi znali za šta rade i ako bi ostvarivali dobit od tog rada. Problem na selu je što vrednost poljoprivrednih proizvoda varira iz godine u godinu, što stvara nesigurnost kod mladih, a to ih dalje obeshrabruje da započnu sopstveni posao. Taj problem je aktuelan i u budućnosti će, ako se nešto ne preduzme, biti sve veći – konstatuje Jovica.
Ocenjujući ekonomsku perspektivu, naš domaćin napominje da stalno preko interneta prati i učestvuje na konkursima za projekte, resornog ministarstva ili stranih donatora. Cilj mu je, kaže, da se njegovo domaćinstvo i preduzeće, kao i čitav kraj približe uslovima života i rada kakvi su Evropskoj uniji.
Dok nas domaćinski, kako je red u ovom kraju, ispraća, pitamo ga da li ima neki savet za mlade, kako da se samozaposle.
– Treba probati – brzo odgovara i nastavlja: – Najlakše je dići ruke i reći ne mogu ja to. Ako probaš imaš šanse da uspeš. Do uspeha se stiže samo trudom – uveren je Jovica Stojadinović.
Odlazeći iz domaćinstva Stojadinovića slike velikih i urednih poljoprivrednih objekata, mehanizacije i zemlje koja je kultivisana organskim usevima uveravaju nas da je Jovica u pravu.
Evropski PROGRES, kao najveći razvojni program u našoj zemlji koji je fokusiran na jugoistok i jugozapad Srbijena, radi na podršci održivom razvoju u 34 lokalne samouprave. Ima cilj da doprinese poboljšanju koordinacije između republičkih i lokalnih vlasti, unapređenju ambijenta za rast u oblasti zapošljavanja, poslovanja i razvoja infrastrukture i unapređenje dobrog upravljanja i socijalne inkluzije. Sredstva za realizaciju Programa obezbeđuju dva velika donatora – Evropska unija i vlada Švajcarske – zajedno sa Vladom Republike Srbije.
Tekst i fotografije: Nikola STEVANOVIĆ
