Eparhija kruševačka , u čast Svete Trojice, organizovala je Gradsku Litiju.
Posle Svete Liturgije, po tradiciji, Litija, je krenula od Crkve Svetog Đorđa i Crkve Lazarice,a kod Spomenika kosovskim junacima sveštenstvo i građani susreli su se u jedinstvu zajedničke svete molitve.
Duhovi, Sveta Trojica ili Pedesetnica – predstavljaju Rođendan Crkve, a najveća molitvena želja je zadobijanje Duha Svetoga, i neprestana Vaskršnja Radost koju simbolizuju venčići od trave i cveća, koji se na Dan Pedesetnice pletu. Sveta Trojica se proslavlja kao slava mnogih naselja, a kao gradska slava Kruševca, obnovljena je – posle poluvekovnog prekida, 1997. godine.
Vernici srpske pravoslavne crkve danas obeležavaju jedan od najvećih praznika – Duhove ili svetu Trojicu, odnosno silazak svetog Duha na apostole.
Uvek pada u nedelju, na pedeseti dan od Vaskrsa, a po značaju je treći najveći praznik i obeležava se i u ponedeljak i utoral. Cela nedelja ima praznični ton, a naziva se “trapava” i u toku nje se ne posti! Crkveno učenje kazuje kako je neposredno pre Vaznesenja, Hristos obećao učenicima da će se ubrzo “izliti blagodet Duha Svetog” na njih, što se desilo 50-tog dana od vaskrsnuća. To se dogodilo na jevrejski praznik Sedmica. Taj praznik se naziva još i Trojica jer je – po učenju – Hristos obećao, Bog Otac dozvolio, a Sveti Duh sišao.
Najrasprostranjeniji običaj je da se na ovaj dan posete manastiri, a u svetinje se unosi sveža zelena trava i cveće. Posle svete liturgije služi se večernje, na kome se kleči i pletu venci od trave i cveća koji se nose kući i stavljaju pored ikone i kandila na zid.
Običaj je i da se iz manastira ponese osveštena vodica kako bi u narednih godinu dana bilo mira i sklada u kući.
Naročito se preporučuje bolesnim ili grešnim osobama da na današnji dan posete neku svetinju – kako bi potražili lek i spasenje ili oprost.
