Jedna od najboljih jugoslovenskih i srpskih atletičarki svih vremena poslednjih 30-ak godina živela je i radila u Kruševcu, gde je do 2007. godine radila kao atletski trener, ali je govoruila da je “jedan običan penzioner”, ponosna je što se ostvarila kao majka i baka. A iza nje je biografija puna impresivnih detalja. Dvostruka evropska šampionka i nekadašnja svetska rekorderka na 800 metara ostala je uzor svim mladim atletičarima i sportistima uopšte, spremnim da uz mnogo rada, odricanja i posvećenosti izgrade karijeru.
Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Grada Kruševca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Biografija Vere Nikolić puna je impresivnih detalja. Dvostruka evropska šampionka i nekadašnja svetska rekorderka na 800 metara, ušla je u svet atletike na velika vrata. Sa nepunih 18 godina, Vera je nastupila septembra 1966. na Evropskom prvenstvu u Budimpšti i zasijala neverovatnim sjajem, o čemu je ispričala:
– U Budimpeštu sam otišla kao praktično još dete, neiskusna, ne shvatajući kakvi me izazovi očekuju. Nisam se osećala kao favorit, niko me nije time opterećivao. Kada sam prošla kvalifikacije i ušla u finale smatrala sam da sam svoj cilj ispunila, pa dalje kako bude. Ni sanjala nisam da mogu da budem najbolja.
A bila je najbolja. U trci sa daleko iskusnijim takmičarkama, poput Mađarice Nađ, Britanke Pirs, trkačica SSSR Krivoščekove i Muhanove, Nemice Glajhfeld, Vera je ubedljivo pobedila sa novim državnim rekordom 2:02,8. To je bila prva zlatna medalja na evropskim prvenstvima za našu zemlju i povod za veliko slavlje – mnogo ljudi okupilo se na stanici u Beogradu, a u Ćupriju su Vera Nikolić i trener Aleksandar Petrović dočekani na spetakularan način.
– U grad smo ušli u otvorenom mercedesu. Možete misliti šta je 1966. godine značio otvoreni mercedes. Na ulice je izašla cela Ćuprija, 15.000 ljudi. Najviše me je fasciniralo ono što su mi priredili drugovi iz kraja. Ulicu gde sam stanovala posuli su cvećem i istakli transparent „Dobro nam došla naša Vera“.
Na Jutjubu i danas postoji snimak tok spektakularnog dočeka, koji potvrđuje sa kakvom je euforijem primljen veliki uspeh naše mlade stletičarke. A krajem godine Vera Nikolić je po izboru lista Sport, proglašena i za sportistu godine u Jugoslaviji.
Već 1968. pravi pravu senzaciju i na londonskom „Kristal palasu“, gde postavlja svetski rekord na 800 metara.
– Sve oči bile su uprte u domaću takmičarku Lilijan Bord. Kod mene je proradio inat „E neka me svi pobede, Lilijan neće“. Koncentrisala sam se najviše na nju. Diktirala sam tempo, kada smo prvi krug prošli za 60,5 sekundi. Videla sam da je to presporo za mene, a Bordova je imala veće šanse u finišu. Pojačala sam, ali nisam shvatala u tom trenutku da sam blizu svetskog rekorda.
Na Evropskom prvenstvu u Atini 1969. godine osvaja bronzanu medalju. Imala je još dva uspeha pre napuštanja aktivnog bavljenja atletikom: na Evropskom prvenstvu u Helsinkiju 1971. osvoja zlatnu medalju, a na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. osvaja peto mesto sa novim jugoslovenskim rekordom 1:59,5.
Atletiku je napustila 1974. godine-
Nekadašnja šampionka preselila se u Kruševac, gde je do 2007. godine radila kao atletski trener i gde je svoje dragoceno atletsko znanje prenosila je mladim takmičarima Atletskog kluba Kruševac.
Ali govoruila je da je “jedan običan penzioner”, ponosna je što se ostvarila kao majka i baka.
– U jednom trenutku moj život je bio slavan, putovanja…a sada je nešto sasvim drugo, ali sam sasvim ispunjena – ispričala je jedna od najboljih sportistkinja koje je ova zemlja dala.
Preminula je 2021. godine na Institutu za neurohirurgiju u Beogradu. Jedina srpska seniorska svetska rekorderka doživela je prethodno u Kruševcu moždani udar. Došlo je dopucanja aneurizme što je prouzrokovalo u prvom trenutku i srčani zastoj. Prebačena je u Beograd gde je operisana. Sprečeno je dalje krvarenje. Od tada je bila u indukovanoj komi iz koje se, nažalost, nije izvukla.
Mural sa njenim likom danas krasi kruševačku Halu sportova, a nastao je u okviru projekta „Izuzetne žene Srbije“ u organizaciji Ambasade Holandije u saradnji sa KC Gradom u Beogradu i Centrom za ženske studije. Autorka murala je paraćinska umetnica Marija Savić.
Verine su reči, kojima završavamo ovaj tekst:
“Postoje tri grada koja su obeležila moj život. Ćuprija, Zagreb, gde sam srela muža i decu rodila, i Kruševac”.
