У оквиру стручног програма који Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде на 93. Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду одржан округли сто о Нацрту закона о вину и другим производима од грожђа и вина, у присуству представника Министарства, Савеза винара и виноградара Србије, произвођача вина и бројних представника сектора.
Округли сто отворио је министар проф. др Драган Гламочић, који је истакао да је развој српског виноградарства и винарства од великог значаја не само за овај сектор, већ и за укупан развој пољопривреде и сеоских подручја Србије.
“Србија је земља вина. Виноградарство и винарство вековима су део нашег идентитета, културе и традиције, а данас добијају нову енергију кроз све већи број младих људи који улазе у овај посао, нове винарије и све већу препознатљивост српских вина на домаћем и страном тржишту. То најбоље показују бројке. Пре десет година имали смо 289 регистрованих винарија, а данас их је 529. То је јасан знак да овај сектор расте, да има потенцијал и да људи верују у будућност српског вина“, поручио је Гламочић.
Посебно је нагласио значај развоја производње вина са ознаком географског порекла, јер то доприноси очувању идентитета домаћих виногорја, аутохтоних сорти и традиције, али и већој препознатљивости Србије на међународном тржишту. Како је навео, у претходним годинама успостављен је Виноградарски и Винарски регистар, уређена је рејонизација виноградарских подручја и унапређен је систем географског порекла по моделу из Европске уније, што све представља темеље на којима се данас гради даљи развој. „Време доноси нове изазове и зато је потребно да модернизујемо законски оквир. Нови закон управо настоји да створи јаснији, праведнији и модернији систем, усклађен са европским прописима и стандардима, али пре свега прилагођен потребама наших људи на терену“, рекао је министар.
Према његовим речима, кључни циљ је додатна заштита домаћих произвођача грожђа и вина, унапређење њиховог положаја и повећање површина под виновом лозом у Србији, због чега је новим законом предвиђено да се производња вина у Србији заснива на домаћем грожђу произведеном у нашој земљи, са остављеним периодом за прилагођавање до августа 2028. године. Гламочић је укратко представио и друга кључна решења новог закона, која обухватају поједностављење процедура за манастире, школе, факултете и друге институције које традиционално производе вино, омогућавање физичким лицима да, под јасно прописаним условима, легално производе и продају вино, укидање појединих непотребних техничких и кадровских услова ради лакшег пословања произвођача и јачање механизама контроле, следљивости и заштите квалитета и порекла вина.
Нацрт закона о вину и другим производима од грожђа и вина предвиђа и спречавање учешћа нерегистрованих произвођача на сајмовима, такмичењима и сличним манифестацијама, као и јачање улоге удружења произвођача вина са ознаком географског порекла.
„Квалитет српских вина данас заслужује много већу видљивост и признање. Зато држава већ годинама снажно подржава овај сектор, кроз различите програме подстицаја, а ове године поново уводимо и поједине мере подршке које претходних година нису биле доступне, као што су подстицаји за подизање вишегодишњих засада винове лозе и подстицаји за изградњу и опремање винарија“, истакао је министар Гламочић.
Јавна расправа траје до 6. јуна, а Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде још једном позива представнике државних органа и организација, удружења, привредних субјеката, стручне јавности, као и друга заинтересована лица да се у оквиру јавне расправе упознају са текстом Нацрта закона о вину и другим производима од грожђа и вина и дају своје примедбе, предлоге и сугестије. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде
