Badnji dan se proslavlja dan uoči Božića i predstavlja poslednji i najstrožiji dan božićnog posta, kao i veliku sreću jer prethodi danu Hristovog rođenja.Naši sugrađani su poranili danas kako bi na vreme obezbedili Badnjake.
Badnji dan je naziv dobio po grani hrasta – badnjaku koji se na taj dan seče, unosi u kuću i pali. Već u ranu zoru, objavljuje se odlazak u šumu po badnjak. Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska sunca. Pre sečenja se drvetu nazove „dobro jutro“, čestita mu se praznik i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Drvo se ne sme dodirnuti golim rukama, pa čovek koji ga seče navlači rukavice.
Po verovanju i tradiciji, drvo se uvek zaseca sa istočne strane jer treba da padne na istok. Onaj ko seče badnjak, trudi se „da se drvo ne muči“ tj. da se obori iz jednog udarca ili najviše sa tri. Ako drvo ne padne ni posle trećeg udarca, mora se kidati rukama jer više udaraca nije dozvoljeno.
Trpeza na Badnji dan je isključivo posna, a mrsna hrana se priprema za Božić.
Božić je najveseliji pravoslavni praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista i slavi se tri dana. Božićno jutro počinje tako što se, od rane zore, čuju zvona iz svih pravoslavnih crkava i hramova; u nekim delovima Srbije domaćini pucaju iz pušaka i pištolja; oblači se svečana odeća i odlazi u crkvu na Božićnu liturgiju; ljudi se pozdravljaju i otpozdravljaju rečima Hristos se rodi, i Vaistinu se rodi!!!
