Svetski dan čokolade obeležava se svake godine 7. jula. Ovaj datum odabran je kao dan obeležavanja jer se veruje da je na taj dan 1550. godine prvi put stigla u Evropu. Ali, čokolada, napravljena od kakao zrna, ima dugu i bogatu istoriju koja seže više hiljada godina unazad, do drevnih civilizacija poput Maja i Asteka.
Čokolada se danas konzumira u mnogim oblicima, postala je simbol zadovoljstva i uživanja, a mnogi istražuju njene zdravstvene benefite, kao što su antioksidansi koji mogu poboljšati zdravlje srca i poboljšati raspoloženje.
Svetski dan čokolade je prilika da se istraži raznovrsnost ukusa i tekstura koje čokolada nudi. Mnoge poslastičarnice organizuju specijalne događaje i promocije, omogućavajući ljudima da degustiraju različite vrste čokolade, od mlečne i bele, do tamne čokolade sa visokim procentom kakaoa.Дигитрони и помоћна средства
Ovaj dan je savršena prilika da se prepustimo uživanju u jednom od najvoljenijih slatkiša na svetu.
Ključne činjenice o čokoladi
Poreklo: Asteci i Maje su je pili kao gorki napitak sa začinima.
Reč: Naziv potiče od astičke reči “xocolatl”, što znači gorka voda.
Industrija: Prva čvrsta čokolada za jelo napravljena je tek 1847. godine u Engleskoj.
Zdravlje: Crna čokolada podiže nivo endorfina (hormona sreće) i bogata je antioksidansima.
SLATKA SRPSKA PRIČA…
Krajem 19. veka iz Grčke u Srbiju stigla braća trgovci Konstantin i Nikola Šonda koji su se odmah istakli svojom preduzimljivošću.Здравље
Prelomni trenutak u poslovnoj karijeri Koste Šonde je bio kada je od države dobio povlastice za pokretanje fabričke proizvodnje kakaoa, čokolade i bombona. Uslov je bio ulaganje 50.000 dinara, podizanje fabrike u narednih godinu dana, korišćenje domaće sirovine i obavezno osiguranje budućih radnika.
Tako je 1902. godine, na porodičnom imanju na donjem Dorćolu nikla prizemna fabrika „Šonda“ iz koje će nešto kasnije izaći prva mlečna čokolada u Srbiji Olga za koju se tvrdilo da je najbolja od svih.
Posle smrti Koste Šonde 1910. godine, posao preuzimaju njegovi sinovi, od kojih je najstariji, Mihailo, bio pravi marketinški mag. Odmah je proširio fabriku i zaposlio još radnika, a reklamni panoi širom grada i oglasi u tadašnjoj štampi doprineli su uvećanju prihoda porodice. Uvidevši koliko ljudi vole fudbal, Mihailo je došao do još jedne originalne ideje.
Posao je cvetao, a prodaja čokolade uvećala se nekoliko puta. Ipak, beogradski kralj čokolade svoje veliko bogatstvo nije zadržao samo za sebe. Redovno je pomagao siromašnima, izgradio je prvi bioskop „Koloseum” na mestu kasnijeg bioskopa „Zvezda”, a početkom tridesetih, napravio je i prvi pehar i to od čistog srebra koji je predat tadašnjem fudbalskom savezu u svrhu dodele pobedniku prvenstva.
Slatku priču prekida Drugi svetski rat. Fabrika je oštećena tokom bombardovanja, a Mihailo je poginuo u svojoj kući u Kosovskoj ulici na koju je pala bomba. Danas nema potomaka porodice koja je donela čokoladnu radost.
I tako se porodica Šonda preselila u večnost, a večnost nema kraja. To su znali i odbornici Skupštine grada Beograda koji su 2018. godine doneli odluku da se raskrsnica ulica cara Uroša i Solunske zove Skver Koste Šonde.
