Leto 2025. godine, po rečima meteorologa bilo je treće najtoplije i četvrto najsušnije u Srbiji od 1951. godine. Globalna suša utiče na akomulacije tako što je smanjen prirodni priliv vode zbog izostajanja padavina. Uz to, veći deo vode zbog visokih temperatura vazduha ispari sa zemljišta pre nego što stigne do rekâ, zbog zagrejane i suve zemlje. Kod duže suše, jezero može značajno “pasti” — obalne zone ostaju suve, neke uvale se mogu pretvoriti u močvare ili suvu zemlju. To utiče na biljni svet uz obalu, na mrest riba, na vrstu biotske dinamike koja zavisi od poplavljenih zona. Smanjen vodeni volumen znači da određene količine zagađivača (iz otpadnih voda, poljoprivrednih otpada) imaju manji “razređujući efekat”, te njihova koncentracija raste. Niži protok može značiti slabiju “izmenu vode” i slabiji odvod nutrijenata, što može podstaći pojavu algi, smanjenje kiseonika u dubljim slojevima i stres za vodena bića. Ribe i drugi vodeni organizmi mogu biti pogođeni smanjenim staništima, smanjenim kiseonikom, promenama temperature, i stresom usled promenljivosti. Biljke koje rastu na obali mogu biti suočene sa isušivanjem područja koja su ranije bila “vlažne”. Ptice i ostali organizmi zavisni od vlažnih zona mogu izgubiti staništa.
Suša ima uticaj na život ljudi : Smanjena dostupnost vode za piće, navodnjavanje, industriju. Potreba za većim izdacima za održavanje vodosistema (pumpanje, transport, čišćenje). Potencijalne restrikcije u korišćenju vode, smanjenje rekreativnih aktivnosti, smanjenje turističkog potencijala.
Globalna suša nesumljivo ima značajan uticaj na jezera i akumulacije, pa tako i na Jezero Ćelije kod Kruševca. Sa ove veštačke akomulacije 200.000 žitelja Rasinskog okruga snabdeva se vodom za piće. Posledica visokih temperatura i male količine padavina od maja meseca ove godine, je nizak vodostaj reka, ali u jezeru Ćelije ipak je ovog leta bila zadovoljavajuća količina vode za preradu vode za piće, saznajemo u JKP “Vodovod “Kruševac, preduzeću koje se brine o vodosnabdevanje stanovništva Rasinskog okruga. Iako je nivo jezera Ćelije ovoga leta bio u blagom padu, vodosnabdevanje stanovnika Kruševca nije bilo ugroženo. JKP “Vodovod ” Kruševac, uprkos tome, održao je konstantan pritisak i kvalitet vode.
Osnovni podaci o jezeru Ćelije
Pre nego što razmotrimo konkretne efekte klimatskih promena i suše, važno je znati sledeće o jezeru, odnosno akumulaciji. Jezero Ćelije je veštačka akumulacija na reci Rasini. Površina jezera je 11 km x 800 metara. Površina sliva voda u jezero je oko 598 km², a maksimalna količina vode u kezeru je 66 miliona m³ vode, od čega se za vodozahvat za preradu vode u pijaću koristi 37,6 miliona kubnih. Dubina jezera zna da varira, 41–45 metara. Tokom godine, jezero pokazuje “normalne” sezonske oscilacije: vodostaj ide na maksimum u proleće (usled topljenja snega i padavina), a minimum krajem leta i početkom jeseni. Jezero ima višestruke funkcije: vodosnabdevanje stanovništva i industrije u regionu, navodnjavanje zemljišta, rekreacija, ribolov. Dakle, Jezero Ćelije je važan ekosistem ali i infrastrukturni resurs za okolinu.****
Zbog dugotrajnog sušnog perioda u mnogim mestima u Srbiji uvedene su restrikcije vode, a korisnicima je upućen apel da vodu racionalano troše. Polazna tačka vodosnabdevanja Kruševca i dela Rasinskog okruga je jezero Ćelije, čiji nivo je takođe ovog leta bio u blagom padu. O hidrološkoj stabilnosti jezera tokom letnjih meseci govorio je direktor JKP “Vodovod” Kruševac Vladimir Milosavljević, sa kojim smo razgovarali prilikom posete Fabrici vode u Majdevu, gde se prerađuje voda sa vodozahvata na jezeru Ćelije:
“Ovo leto bilo je izrazito sušno, sa veoma malim brojem kišnih dana. To se odrazilo na nivo jezera koji je pao za metar i po u odnosu na standardnu kotu normalnog uspora, na kajem mi inače držimo jezero – 277 m nadmorske visine. Trenutna kota nivoa jezera je 275,6 m , što je za 1,5 m niže u odnosu na normalnu kotu. Ali se to nikako nije odrazilo na vodosnabdevanje i na rad Fabrike vode za piće Majdevo, ni na zahvat vode i preradu vode za piće.” Milosavljević ističe još da suša u ovom periodu ili smanjenje nivoa jezera od 5 m koji su imali prošle godine ni na koji način nisu uticali na sam vodozahvat, količinu zahvaćanja i dalju preradu vode.
“Uprkos, suši, Kruševac je jedan od retkih gradova u Srbiji koji tokom ovog leta (2025.) nije imao restrikciju vode. Uspeli smo da održimo kontinuitet u snabdevanju vodom svih korisnika zato što smo održavali vodu u jezeru na pripremnom nivou za letnju sezonu i spremno dočekali sušni period. Mi pratimo sve vremenske prilike unapred i znali smo na osnovu informacija koje dobijamo iz Hidrometeorološkog zavoda Srbije kolika je prognozirana količina padavina, pa smo se pripremili na vreme. Kota jezera koja je sada metar i po ispod normale, nije nešto što je alarmantno (jer je to normalno u letnjim mesecima)a očekujemo u jesenjem periodu da se sa povećanjem padavina nivo jezera vrati na normalu.”
Direktor “Vodovoda” Milosavljević ističe da se pad nivoa jezera nije odrazio ni na kvalitet vode koji se isporučuje građanima, a voda za preradu zahvatana je sa 22 metra ispod površine, te pad nivoa jezera nije uticao na kvalitet vode koja se prerađuje za piće:
“Nismo imali promenu ni u kvalitetu ni u kvantitetu, zato što mi za potrebe vodosnabdevanja ne uzimamo površinsku vodu čiji je nivo pao, već dubinsku vodu koja je znatno hladnija i sa boljim organskim svojstvima. Kota sa koje mi zahvatamo vodu za dalju preradu je sa 22 metra ispod nivoa površine jezera, tako da pad nivoa jezera od 1,5 m ni na koji način nije uticao na dalju preradu vode. Voda sa te dubine je zadovoljavajućeg kvaliteta i mi u ovoj letnjoj sezoni nismo imali nikakvih problema u preradi vode za piće.”
Milosavljević ističe da Zavod za javno zdravlje Kruševac, kao licencirana ustanova, redovno kontroliše kvalitet vode 3 puta nedeljno na 15 lokacija. Takođe, Vodovod vrši internu analizu na više lokacija više puta nedeljno, svakog jutra iz vodozahvatnog bazena,a svakog ponedeljka uzima se 6 uzoraka za analizu hloroforma i trihlor-metana, a jedanput mesečno ispituje se kompletno jezero, odnosno kvalitet vode na celoj površini jezera.
S obzirom na specifičnosti jezera Ćelije i uslove u Srbiji, možemo izdvojiti sledeće verovatne i dokumentovane uticaje: Ako padavine u slivu zemlje Rasine budu ispod proseka, dotok u jezero opada. U nekim izvorima se navodi da je tokom godina protok smanjen sa ~ 6 m³/s na ~ 4,5 m³/s u nekim godinama. Smanjen dotok direktno smanjuje količinu vode koja se akumulira, što može biti posledica i sedimentacije, ali i smanjenog dotoka. U godinama suše moguće je da je vodostaj ispod “normalnog minimuma” za krajem leta. Već je dokumentovano da veliki pritisak predstavlja uliv reke Rasine i pritoka kao što je Blatašnica — koji donose komunalne i industrijske otpadne vode i nametnu značajan ekološki teret. Kada volumen vode opadne, koncentracija tih zagađivača raste, povećavajući rizik za eutrofikaciju, „procvetavanje“ algi ili smanjenje kiseonika u dubljim zonama.
Pored snabdevanja pijaćom vodom stanovnika Rasinskog okruga, jezero Ćelije ima višestruku funkciju: služi i za rekreaciju, a istovremeno jedan od najvažnijih lokalnih ekosistema. Ustanovljeno je da u jezeru živi 8 vrsta riba, 17 vrsta vodozemaca i gmizavaca, 31 vrsta sisavaca, 117 vrsta ptica, 278 vrsta biljaka. Iako ga odlikuje izuzetno bogat biljni i životinjski svet, ovo jezero sve više trpi posledice zagađenja i klimatskih promena. Na obalama jezera često se mogu videti ljušture školjki i vodenih puževa, što je indikator čistoće vode. Masovno uginuće ovih vrsta , iako ne obavezno, može ukazati na hemijske promene u vodi , kao što su zakiseljavanje ili pojava toksičnih materija. Iako su alge prirodni deo vodenih ekosistema, na jezeru Ćelije je više puta došlo do tzv. cvetanja algi, prekomernog razvoja zelenih mikroskopskih algi usled zagađenja nutritijentima -fosfatima i azotima. To može dovesti do smanjenja kiseonikau vodi, uginuća ribe, lošeg mirisa i ukusa vode, potencijalnog razvoja toksičnih vrsta, pa posebnnu pažnju treba posvetiti tome.
Jezero Ćelije poslednjih godina izloženo je ozbiljnom zagađenju, a sobzirom da ima važnu ulogu u snabdevanju vodom velikog dela Rasinskog okruga, to ima negativne posledice, kao i posledice po biljni i životinjski svet. Glavni izvori zagađenja su: ispuštanje neprečišćenih otpadnih voda direktno u jezero ili u slivove jezera, (ovom temom ćemo se baviti u jednom od narednih tekstova), poljoprivredne hemikalije, nelegalno odlaganje otpada u priobalju jezera. Moramo istaći i dobre primere brige o jezeru, prvenstveno samog Vodovoda, a zatim i raznih udruženja i firmi koji organizovanjem akcija čišćenja priobalja jezera doprinose očuvanju biodiverziteta, ali i podizanja svesti građana za očuvanjem jednog ovako bitnog dobra.
Zdravstvena i ekološka stabilnost jezera ima direktan uticaj na život ljudi koji žive na ovom području, uzimajući u obzir i snabdevanje vodom. Zbog toga je neophodno stalno pratiti njegovo stanje, sprečavati zagađenje i adekvatno odgovoriti na izazove koje donose klimatske promene. Samo tako možemo osigurati da jezero Ćelije ostane prirodno bogatstvo i životna podrška za generacije koje dolaze.
Da kažemo i to da je Jezero Ćelije, ili Zlatno jezero kako ga često zovu, nastalo je pregrađivanjem reke Rasine 1972. godine i izgradnjom brane na ovoj reci. Pritoke – Rasina, Suvajska reka, Žilnička reka, Turjački potok. Akumulacija Ćelije projektovana je 1965. kao mnogonamenska, kao deo sistema za zaštitu jezera Đerdap od erozivnih nanosa ali i kao izvorište za vodosnabdevanje kruševačkog i okolnih opština. Tokom izgradnje brane, akumulacija Ćelije 1977. godine proglašena je izvorištem prvog ranga za međuregionalno i regionalno vodosnabdevanje. Reka Rasina je na mestu široke Zlatarske doline, Zlatarske klisure i Ćelijske kotline, 1979. godine, pregrađena branom visine 55 metara čime je započeto formiranje. Punjenje akumulacije okončano je1980. godine. Na mestu gde ja danas jezero postojalo je selo Zlatari, koje je zbog pregrađivanja reke Rasine delimično preseljeno a delimično potopljeno. Isti slučaj bio je i sa jezerom Ćelije po kojem je jezero dobilo naziv i čiji zaselak Vasići leži na obali današnje akumulacije. Projektovani vek trajanja akomilacije Ćelije iznosi oko 50 godina, do 2030. godine. JKP Vodovod Kruševac, koje se snabdeva vodom iz jezera Ćelije, svojim aktivnostima pokušava da produži vek akumulacije do 2050. godine, pa ako je moguće i duže.
Međutim, prema novijim procenama i uslovima životni vek je produžen, ističe dir JKP “Vodovoda” Kruševac Vladimir Milosavljević zbog boljih mera zaštite, i smatra se da bi jezero moglo opstati još najmanje 40 godina preko prvobitno projektovanog veka trajanja, kada je korišćenje vode za preradu za piće u pitanju. Poslednjih nekoliko godina kažu u “Vodovodu” Kruševac nemaju problem sa “cvetanjem” jezera, i kada “cveta” nisu modrozelene alge koje su toksične. U slučaju “cvetanja” u redovan proces prerade vode, kao predtretman, uvodi se tretman hlor-dioksidom i završna faza prerade vode je dezinfekcija UV lampama koje su instalirane iznad basena sa prerađenom vodom u Fabrici vode Majdevo. Cilj im je, kaže Milosavljević da uvedu i tretman pred-ozoniranja i tretman aktivnim ugljem, kao i postrojenje za preradu otpadnih voda iz tehnologije procesa, kako bi se potpuno čista, neopterećena voda iz prerade, vraćala u Rasinu. Na proces prerade vode utiču temperatura, mutnoća vode zahvaćene iz jezera, mangan i organska opterećenja.
Naše jezero Ćelije poznata je i turistička destinacija, jer je tokom leta voda izuzetno topla, čak i do 27 stepeni celzijusa, pa je mnogim kupačima ovo savršeno mesto za kupanje leti. Jezero je okruženo i dvema planinama, Kopanikom i Jastrepcem, a zelenilo privlači mnoge da pobegnu iz grada i uživaju u prirodi. Jezero Ćelije ima i nesvakidašnji oblik. Ako otvoritie Google mapu i pronađete jezero, na prvi pogled je očigledam oblik kineskog zmaja.
Zaključak i preporuke
Globalne suše (u kombinaciji sa lokalnim klimatskim promenama) mogu ozbiljno ugroziti stabilnost i funkcionalnost jezera Ćelije. Posebno su kritični periodi krajem leta i početkom jeseni, kada dotoci prirodno opadaju. Ako se uz to dogode neke suše iznad proseka, razmere pada vodostaja, pogoršanja kvaliteta i pritiska na ekosistem mogu biti velike. Postoje i preporuke za ublažavanje posledica suše i adaptaciju na novonastalo stanje:
– Intenzivniji monitoring protoka, vodostaja i kvaliteta vode
– Planovi adaptacije (skladištenje vode u “dobrim” godinama, rezervni izvori, racionalno korišćenje vode)
– Radovi na smanjenju sedimentacije,da se ne smanjuje volumen akumulacije usled nagomilavanja nanosa
– Edukacija lokalnih stanovnika i korisnika jezera o održivom korišćenju i zaštiti
– Razmatranje mera ograničenja upotrebe vode u kritičnim periodima za druge potrebe osim za vodosnabdevanje
Sve ove prirodne lepote, ali i činjenica da se 200 hiljada stanovnika Rasinskog okruga snabdeva vodom za piće dovoljan je motiv da se podigne našu svest o očuvanju ovog dobra, koje nije prirodno, jer ga je stvorio čovek, ali nam je od egzistencijalne važnosti, u svakom pogledu.
