Ovaj dan hrišćanske žalosti je i poslednji i najznačajnijih u nedelji Stradanja za sav hrišćanski svet, a njegova smrt je uvod u radost Vaskresenja koje sve hrišćanske crkve ove godine obeležavaju u nedelju, 20. aprila
Pravoslavna crkva obeležava Veliki petak, dan kada je po predanju, Hristos razapet na Golgoti. Večernjim bogosluženjima na Veliki petak obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi plaštanica.
Sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja hristovu sahranu.
Plaštanica se potom polaže ispred oltara, a vernici u tišini dolaze na celivanje sve do subote uveče, uoči Vaskrsa koji se slavi od ponoći i kada se u znak vaskršnje radosti oglašavaju i prva zvona.
Ovaj dan hrišćanske žalosti je i poslednji i najznačajnijih u nedelji Stradanja za sav hrišćanski svet, a njegova smrt je uvod u radost Vaskresenja koji SPC obeležava u nedelju 20. aprila.
U pravoslavnim crkvama se na Veliki petak ne služe liturgije, već carski časovi sa čitanjem delova jevandjelja o dogadjalima u dane Stradanja. Veliki petak je za sve hrišćane dan strogog posta, a u Srbiji je običaj da se zaustave svi poslovi i u kući i u polju, kao i da se farbaju jaja u crvenu boju koja je simbol nevino prolivene krvi Hristove i novog života.
Kroz običaj farbanja jaja pred Vaskrs čuva se sećanje na događaj kada je sveta Marija Magdalena posetila rimskog cara Tiberija i poklonila mu crveno jaje, pozdravljajući ga rečima „Hristos vaskrse”.
Crvena boja simboliše Hristovu krv ali i njegovu božansku prirodu, dok jaje simbolizuje obnavljanje, rađanje novog života.
Jaja se obično farbaju na Veliki petak, a prvo koje se spusti u vodu i ofarba, po verovanju, treba sačuvati do sledećeg Uskrsa i ono se zove „čuvarkuća”. Vernici koji su postili Časni post, posle jutarnje liturgije, omrsiće se prvo vaskršnjim jajetom, pre nego što sa porodicom sednu za prazničnu trpezu. Ustaljen je običaj da se rodbina, prijatelji i oni koji nam dolaze u kuću daruju vaskršnjim jajima, a deci naročito omiljeno je kucanje jajima u kojem je pobednik onaj koji polomi ljusku jajeta onog drugog. Običaj je prerastao i u takmičenje: svake godine održava se već čuvena „Tucinijada” u Mokrinu.
Za razliku od Božića, na primer, za Uskrs nije vezano mnogo narodnih običaja. U nekim krajevima, za vaskršnje jutro ukućani se umivaju vodom u koju je potopljen zdravac, dren, bosiljak i crveno jaje, a negde veruju da valja detetu crvenim, vaskršnjim jajetom protrljati malo obraze da bi bilo zdravo i rumeno. Veruje se i da za Uskrs ne valja pre ponoći zaspati, da ne bismo cele godine bili pospani.
