U analizi vodnih resursa Rasinskog okruga navodi se da postoje podzemne vode i izvorišta lokalnog značaja sa mineralizacijom od oko 220–320 mg/l u području planine Jastrebac. Takođe se navodi da postoje česme-izvorišta u selima (na primjer: Šanac, Šavran, Lomnica) sa blago gaziranom mineralnom vodom, mada je kod nekih stanje promenjeno i više nisu u funkciji. Navedeno je da iako Rasinski okrug nije „najbogatiji” u pogledu vodnih resursa, ipak ima značajne lokalne izvore koji imaju mineralni/lekoviti karakter.
Pretpostavka je da nadomak Kruševca celo jedno područje leži na velikom podzemnom bazenu vode. Na 14-tom kilometru od Kruševca nalazi se pitomo selo Bela Voda, nadaleko poznato po peščaru i majstorima klesarima. A samo ime sela govori o najvećem bogatstvu ovog kraja -VODI. Istražujući za projekat o očuvanju voda našeg kraja “Svaka kap je važna” nailazimo na interesantne podatke o bogatstvu ovog kraja izvorima mineralnih voda. U Beloj Vodi postoji više mineralnih i mineralizovanih izvora, ali su balneološkom pogledu najpoznatiji Kiseljaja i Slatina. O izvorima, česmi u centru sela, lekovitosti voda i banji, odnosno lečilištu koje je u ovom selu postojalo sredinom 19-tog veka, pričao nam je prof dr Velibor Lazarević, Belovođanin, koji se kroz svoj dugogodišnji istraživački rad bavio kultom vode u svom selu, o čemu je ostavio pisani trag:
„Pa, ovo područje je imalo sreće da uvek ima dovoljno vode za život, što mnoga sela nisu imala. Ovde gde se mi sada nalazimo je bilo jedno Belo jezero po kome je belovoda i dobila ime. Nakon 1.000 godina to vrelo koje je činilo jezero zapravo je ukroćeno prelepom česmom, a to su, po mišljenju istoričara Pavla Vasića, učinili Rimljani. Zatim su ovde živeli Vizantinci i Starosrbijanci. I sva ta naselja su bila u okolini ove česme i praktično je celo selo koristilo ovu česmu, kako za sebe tako i za životinje, za pranje rublja i tako dalje. Obnovljena je 1847., a današnji oblik dobija 1873. godine. Česma ima veoma interesantnu arhitekturu, takve nema u Srbiji, koliko znam ni u Evropi. Predstavlja kućicu na vodi i crkvicu istovremeno, sa grbom Srbije, unutra je sobica sa ogromnim vrelom dubokim 2 m. Spolja su izvedene česme.“- priča nam Lazarević, koji je proučavao sve vode i česme u ovom kraju.
Česma je uvek, pa i danas, predstavljala stožer sela. Tu su se dešavale igranke, sportska takmičenja, Belovodska rozeta i sva kulturna događanja koja se zbivaju u Beloj Vodi. Rabadžije iz okoline noćivale su pored nje. Ono što je posebno zanimljivo Belovođani veruju da svaka voda ima svoga čuvara i kojeg pozdravljaju kada dolaze na česmu. Ako dolaze ujutru rano ili uveče pozdravljaju vodu sa „Dobro jutro vodo- dobro jutro vodeni čuvari“, ili „Dobro jutro vodo ,kod tebe su dobri ljudi“. To je bilo okazivanje, da im neko ko čuva tu vodu ne bi naudio. Postoje pisani izvori da je analizu vode sa česme u centru sela uradio polovinom 19-tog veka austrijski c čuveni istraživač rudnog blaga Srbije , nazvavši je Beli izvor. On se prilikom proputovanja našom zemljom, u oktobru 1835. godine našao u Kruševcu, gde su mu doneli uzorke nekoliko mineralnih voda iz okoline, pa i sa Belog izvora iz Bele Vode. Kada je ispitao uzorke naveo je za ovu vodu da „ rudna voda Beli izvor sadrži u sebi neobično mnogo gorke zemlje (magnezijuma), kiselu so i malo gvožđa“.
Ali to nije jedini izvor mimineralne vode u ovom selu.
Mineralni izvor KISELJAJA, takođe u Beloj Vodi, ali u brdu, otkriven je verovatno još u rimsko doba jer su pronađeni arheološki ostaci postojbine i vojne ekonomije u blizini izvora. Izvor je bio zatrpan u tursko doba, da bi Belovođani izbegli globu. Malo je poznato da 1848. godine počinje eksploatacija tog izvora u brdu iznad sela, otvaranjem Belovodske Banje, a nedaleko odatle je i lekoviti izvor Slatina. Postoje dokumenti o tome da je to jedina banja bila u kruševačkom kraju. Banja je radila između 1848. i 1858. godine, posle je zatvorena.
**** Belovodska Banja je otvoena za bolesnike 1848. god. što saznajemo iz pisma Sovjetu knjaževstva srpskog 1851. god. knjaza Aleksandra Karađorđevića. U terapijske svrhe je verovatno više počela da se eksploatiše posle posete samog knjaza i izveštaja u Srbskim novinama, gde nailazimo na prve detaljne podatke (1. avgusta 1850. god.) u izveštaju dopisnika Milojka M. Dunjića, pisara Načelstva kruševačkog, tada bolesnika na lečenju u Beloj Vodi na izvoru Kiseljaja, koji je opisao svoje iskustvo i lekovitost vode. U spisku 16 lekovitih voda Srbije sastavljenih 1856. god., za Belu Vodu se navodi da ima 4 kupatila, od kojih jedva podigao sam knjaz Aleksandar Karađorđević. Bolesnici su se lečili kupanjem u zagrejanoj vodi koja je donošena sa izvora Kiseljaja i grejana u bakračima, i ispijanjem lekovite (kisele) vode. Zapisano je da spada u gvožđevite „ladne vode“ do 15 gradusa Romirovog toplomera. Posetiocima banje naplaćivana je kvinta. Belovodska banja svoje „zlatno doba“ doživela je od 1848. do 1858. god, ali zbog neadekvatne opremljenosti, u poređenju sa drugim banjama u tadašnjoj Srbiji, posećenost je opala, a banja zamrla. Bio je pokušaj da se krajem 19. veka i početkom 20. veka obnovi, ali bezuspešno.*****
Pored mineralne vode u Kiseljaji, u drugom kraju sela na podnožju brda Gradišta, 1945. god. slučajno je otkrivena još jedna mineralna voda – Nova Slatina. Spada u zemnoalkalne, ugljenokisele hladne mineralne vode. Već 1947., zbog dobrog položaja izvora na nadmorskoj visini od 255 metara, poslati su uzorci vode na analizu i planirano je da u blizini izvora bude otvoren sanatorijum, ali brzo se od toga odustalo. Ovo pokazuje koliko su vode ovog kraja bile zapostavljane i nije im se poklanjala odgovarajuća stručna i ljudska pažnja. Između 1983. i 1993 meštani Bele Vode osnovali su Turističko društvo „Kiseljaja“ da bi pokrenuli seoski turizam, i bili veliki entuzijazijasti da će obnoviti banju uvereni da imaju najlepše mineralne vode u Srbiji, u mnogim aspektima boljih od mnogih. Osnivanjem Turističkog društva pokrenute su i prve akcije u novijoj istoriji, na istraživanju ovog prirodnog blaga. Hidrološka istraživanja pokrenuta su tako što je naš sagovornik Lazarević 1985. god. tragao za nekim „Čarapanom“ hidrogeologom koji bi se ozbiljnije posvetio istraživanjua mineralnih voda u Beloj Vodi. Pronašao je mr Dušana Stojadinovića u Institutu „Jaroslav Černi“ u Beogradu, koji 1986. započinje projekat, a prva bušotina u Novoj Slatini izbušena je 1988. god. . Do sada izvedeno je 4 istražne bušotine na ovom lokalitetu od kojih je najuspešnija bila 1991. na kojoj izvire 4,2 litra vode u sec. Pošto se nalazi na ivici šumskog pojasa, ekološki je zaštićena.
Hroničar, novinar u penziji, takođe Belovođanin, Perica Ilić kaže da je Slatinski izvor otkrio meštanin kopajući vinograd 1945. za koji se ispostavilo da je takođe lekovit. Nekada vrlo posećen, danas tek sporadično.
Po njegovim rečima u početku tu vodu su koristili ljudi iz sela koji su radili vinograde i obrađivali njive, da bi se pročulo o lekovitosti izvora, a onda su počeli i ljudi iz okolnih sela da dolaze. Mineralna voda Slatina, pre svega, potpomaže lečenje mnogih bolesti, a prava ekspanzija nastupila geološkim istraživanjem 1985. godine. Urađene su brojne analize. Jedna analiza iz francuskog grada Bresta ukazala je na podatak da u njoj ima selena, što je prava retkost, i nakon toga počinje nezapamćeno interesovanje za izvor ove vode.
„Svakodnevno je bila kolona različnih registarskih tablica, po nekih 150 m, čekalo se u redu da se natoči voda, i to je tako trajalo godinama sve dok nisu nastupile krize i ratovi. “ priseća se Perica Ilić.
U godinama blagostanja , 70-tih i 80-tih, na izvorište Nova Slatina godišnje je dolazilo oko 50 hiljada bolesnika i korisnika vode. Dolazili su ljudi iz okolnih gradaova ali i cele Srbije. Zabeleženi su posetioci iz: Kragujevca, Jagodine, Kraljeva, Paraćina, Ćićevca, Varvarina, Niša, Aleksandrovca i Trstenika. Ilić nam priča da je neki autoprevoznik dolazio sa cisternom petkom, da bi lekovitu vodu iz Bele Vode vikendom prodavao u Beogradu. Dolazili su ljudi i van granica naše zemlje, iz Grčke, Makedonije.
U vremenu kada Evropa pije flaširanu vodu i ne sme da otvori česmu, a mi je imamo, izvorište tu iznad sela pitamo kakva je ekološka svest meštana i posetilaca, i da li ljudi čuvaju to izvorište ? Sagovornici kažu da teče čista i bistra voda, prostor oko izvorišta je uređen, ljudi su savesni nema bacanje papira, flaša ili bilo čega. Postavljena je i klupa da se ljudi odmore. Jedan dar prirode, blagodet, svež vazduh, podnožje Gradišta. Prema nekim podacima u ataru bele vode oko 4 miliona litsra vode dnevno ode bez povratka, kaže Perica Ilić.
Zabeleženo je da je u jesen 1989. na istoj livadi u Novoj Slatini bila tri mineralna izvora. Iz prve bušotine u minuti je isticalo 1 litar mineralne vode slabog ukusa. Iz drugog je teklo 5 litara za 2min i 45 sec i bila je najjačeg i najprijatnijeg ukusa. Na starom izvoru ponovo se pojavila voda ali slabog mineralnog ukusa i isticača je 1,5 l za 2 ipo minuta.
Velibor Lazarević nam je govorio o hemijskom satavu i lekovitosti ovih voda. „Nova Slatina“ je kalcijum magnezijska voda sa dosta bikarbonata sa najmanje natrijum hlorida. Ona se pokazala kao odličan terapija za povišen šećer pritisak srčani i čišćenje bubrega i bešike od taloga i kamenčića. Kiseljaja je gvoždeviti kiseljak, koji je dobar za anemiju.
Na pitanje: da li Belovođani, sami meštani koriste ovu vodu, Lazarević odgovara nažalost ne, jer misle da će grdno izdangubiti ako odu do izvora koji su udaljeni kilometar i po od centra sela. Česma na Kiseljaji je obnovljena 2010. i jedna od najlepših česama našeg kraja, postoji jedan mali amfiteatar za kulturna događanja. Drugi izvor je samo kaptiran na bušotini praktično samo cev i tako ga ljudi zahvataju sa cevi praktično. Mladi Belovođani, današnje generacije nisu toliko zainteresovani da očuvaju i izvore na pravi način, zaključuje Lazarević, podsećajući da je 1919. u Beloj Vodi je postojao odbor za čuvanje česama kada to ni Beograd, ni Kruševac nisu imali.
Postoji pretpostavka i neka istraživanja da selo i celo područje leži na velikom podzemnom bazenu vode. Belovođani još veruju da izvor i česmu u centru sela čuva dobri duh zaštitnik vode, starac sa belom dugom bradom, ali i predanje da devojka koja dođe u Belu Vodu i napije se vode sa česme , tu se i uda, za šta imaju i dokaze, jer je mnogo snaja u selu iz drugih krajeva Srbije.
Nadamo se da smo ovim tekstom sačuvali sećanje na priče o lekovitim izvorima i postojanju banje u Beloj Vodi, ali i potakli nekoga na razmišljanje o važnosti očuvanja onoga što nam priroda nesebično daje.
