На десетак километара од Крушевца, подно Јастрепца, у питомом селу Петина, покрај петинске реке Бистрице, налази се Манастир Свете Недеље, првоосновани у Епархији крушевачкој. Било је то 2012. године. Од тада је у Манастиру Игуманија Киријакија и духоховни и материјални процват Светиње прекрасном природном амбијенту – започиње.
О
вај пројекат је суфинансиран из Буџета Града Крушевца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
– Почели смо са изградњом и унапређењем манастирског комплекса, саграђен је Звоник, палионица за свеће и пратећи објекти. Град Крушевац помогао је да се пут до Цркве асфалтира, на чему смо веома захвални, каже Игуманија Киријакија. – Тражили смо минимално, а добили све. Дирнута сам скромношћу и спремношћу да се помогне Светињи, за врло кратко време. Благодаримо од срца, јер без пута је било веома тешко.
Сваке године, на Дан Славе, 20. јула, је све више народа.
– Долазе не само наши Крушевљани, већ и из Врњачке Бање, Београда, Крагујевца, што ми је веома драго. Понекад дође и неки минибус и радо их угостимо. Ми те људе познајемо са неких екскурзија можда, из неких манастира, али јако нам је драго да нас је сваке године све више. Ништа лепше него видети лице брата свога. Целог дана је Слава, ту смо, све ћемо угостити.
Дивно је Ваше пријатељство са бројним гостима, посетиоцима, међу њима свакако је интересантно Ваше пријатељство са Архимандритом Филимоном, настојатељем Манастира Каона код Шапца, посвећеног Сабору Светог Архангела Михаила.
– Имали смо заједничког Духовног Оца, Блаженопочившег Оца Авакума Росића. Познајемо се од детињствва. Филимон је јако рано отишао у Манастир, са девет година, ја нешто касније, али ево, негујемо пријатељство. Просто смо брат и сестра у Христу.
Један дан у Манастиру Свете Недеље у Петини започиње цвркутом птица, шапатом лишћа и миром који се проналази Духовни центар необичном светиљком, кандилом душе, најчудеснијим дијалогом, молитвом, која је разговор са Богом.
Тај тихи шапат молитвеника и подвижника који су се из Љубави према Господу определили за Монашки Образ, помаже и нама у свету на свим нашим са благословом започетим пословима. Осећа то наш народ и традиционално воли и поштује Цркву. Молитвеним прегалаштвом више генерација измољено је да вољена Црква у своје време добије статус Манастира. Част и одговорност иду заједно.
– Сваки манастир има своје устројење. Код нас дан почиње у три сата ујутру, молитвеним правилом у келији. Затим одлазимо у Цркву, на заједничку саборну молитву, на Јутрење. После кратког послужења – кафице, чаја – идемо за својим обавезама, послушањем. Онда долази ручак, потом читамо Акатисте Светој Недељи и Свих Светих, због Моштију које имамо. После тога долази Вечерња служба, Повечерје, онда повлачење у келију и читање келијског Правила. И у размацима између Правила – рад, рад, јер нас је мало а потребно је доста времена да сав комплекс одржавамо, труда да би се све постигло.
Значи, ред молитве, ред посла.
У Манастиру Свете Недеље у Петини живе Игуманија Киријакија и монахиња Анисија. Ово је живи пример живог живота Епархије крушевачке која духовно и материјално цвета, од 24. јула 2011. године, на челу са Архиепископом и Митрополитом Давидом.Најдивнији пример Светосавља којим се живи очигледно. Игуманија је, Благословом Божијим, данас Духовна мајка мајци која је њу телесно родила, а призивом Божијим, постала монахиња, сада сестра Анисија. Чудесно и величанствено. Обе су веома тихе и скромне и из Љубави су поделиле са екипом “Светосавске баште” овако задивљујуће појединости из свог живота на Путу духовног усавршавања и загледаности у Царство Небеско.
Недељом и празником у Манастиру Свете Недеље служи војни свештеник Отац Стефан Петровић.
– Сви га много волимо. Има једна лепа прича о Оцу Стефану, који је дете одавде, из села. Када сам ја дошла у Манастир, Отац Стефан је имао 15, 16 година и двоумио се између уписивања психологије и теологије, јер су родитељи можда били више наклоњени психологији. Десило се да смо неком приликом разговарали са његовом мајком и онда се Отац Стефан захвалио – Ето, помогли сте! – Бог вам је Помогао, кажем, шта сам ја учинила? – Добио сам благослов да упишем студије Теологије. И био је Отац Стефан један од најбољих студената, а сада је и свештеник и отац, тако да ми је то посебно драго…
Свети Сава нам је дао све. И високо образовање које је код Вас и видљиво?
– Ако Ви тако кажете. Јесам завршила Факултет политичких наука. Користи нам у Манастиру и око администрације, лакше се сналазите ако сте школовани.
Уместо у свету дипломатије, ту сте у Манастиру Петина.
– Да, дипломирала сам оценом десет, добила сам одмах асистентско место и докторске студије. Тада сам већ била у Манастиру, у мантији, у то време сам живела сама. Није се могао приуштити тај изостанак из Манастира, да би се радило са студентима и долазило на предавања, тако да докторат нисам завршила. На одсеку за дипломатију и међународне односе добила сам дивну тему “Дипломатија у време Светога Саве, како се Црква развијала и како је утицала на Државу и Држава на Цркву.”
Светиња је бесцен благом украшена.
– Имамо доста Светих Моштију, честица – око 75. Све су нам драге. Најдража ми је Света Недеља, Светитељка из 3. века, измољена од Господа, од бездетних родитеља, рођена у Свету Недељу и тако име добила. Она је наша заштитница, наша покровитељка и у свим лепим тренуцима, и у свим искушењима, ми се ослањамо на њу, на њену помоћ, и верујте: ” Никада нас није изневерила!”
Живела је да би Страдала за Христа, а ми да живимо ВОЛЕЋИ једни друге. Без Љубави смо ништа. Можемо имати не знам какве таленте, да поседујемо свашта, али ништа то не значи без Љубави! Топла реч, реч која је потребна када је у тренутку то нашем саговорнику неопходно, то је од непроцењиве вредности. Јер, сви смо ми само људи!
Народ овог краја не ради на Свету Недељу. Дан недеља је црвено слово и тада не треба радити! Господ је рекао да је недеља дан за одмор и тада се треба посветити породици.
Изворно Киријаки значи Недеља, јер је Света Недеља, Киријакија – била Гркиња! А сам дан недеља је и мали Васкрс!
Тако Игуманија Киријакија објашњава и обогаћује, оплемењује наша размишљања о суштини Празника, саборовања, прославе Имендана. То је неизоставно код Грка и Руса, а и код нас је све чешћи овај лепи црквени обичај празновања свог заштитника, чије име носимо…
А како Игуманија манастира Свете Недеље у Петини Киријакија прославља свој Имендан? Узвишено служећи Господу и смирено са светлом и лековитом радошћу сачекујући сваког госта.
– Послушање је најважније, каже Игуманија Киријакија, оно је изнад поста и молитве….
Запис дрво, раскошни храст у близини Храма који слави Свету Недељу. А под храстом, гости све до вечери….У Петини, уз изворе свете и лековите воде, у нетакнутој природи, са Небом плаветним и дивним од безбројних звездастих Крстова, наших Светих Предака Немањића и Лазаревића…
– Да живимо у Љубави, слози и да нас је све више, како у Цркви, тако и нашег народа у Србији, и да нас наша Светитељка Света Недеља – увек окупља!
Ово је молитвена жеља Игуманије Киријакије која је на челу првооснованог манастира у Епархији крушевачкој посвећеног Светој Недељи. Жељи се придружују и учесници Пројекта “Крушевац – духовни центар Епархије и трон Митрополита”, који се на Порталу РТК.РС реализује уз подршку Града Крушевца.
- Љиљана Пантелић
