“Fajront u Sarajevu” dr Neleta Karajića je neodoljivo ispričana priča o odrastanju, sazrevanju i starenju u jednoj zemlji koja se krvavo raspala, a onda formirala slobodnu teritoriju u našim sećanjima * Frotmena “Zabranjenog pušenja”, jednog od autora neprevaziđene TV serije u kojoj je nagovešten raspad Jugoslavije “Top lista nadrealista”, ali i smešno tužne serije “Kod složne braće”… najzad upoznajemo i kao pisca * Knjigu poklanjaju internet portal RTK i Laguna, čija najnovija izdanja predstavljamo – i darujemo gledaocima! – petkom u emisiji „Opušteno“ Televizije Kruševac (u 21:00, repriza je nedeljom u 14:05 sati).
„Pisanje mi je vratilo svežinu i strast“, otkrio je dr Nele Karajlić na promociji knjige “Fajront u Sarajevu” u Beogradu. Ne žaleći se na gubitke u životu i ne hvaleći se dobicima, on je kazao da „mudra istočnjačka poslovica kaže da ‘ono što ti mogu oduzeti i nije trebalo da bude tvoje’, a ovu knjigu mi ne može niko oduzeti, ovo je moje, to sam ja“.
A to šta je i ko je, zapravo, on, kako je odrastao, sazrevao i stario u jednoj zemlji koja se krvavo raspala, a onda formirala slobodnu teritoriju u našim sećanjima, dr Nele Karajlić strpljivo i lucidno pripoveda u knjizi, zapravo autobiografili, “Fajront u Sarajevu”, u izdanju ” Lagune” i “Večernjih novosti”. Posle hiljada koncerata, na stotine turneja i jednog srčanog udara mnogobrojni poštovaoci lika, dela, glasa i stasa ovog jedinstvenog meteora na nebu jugoslovenskog rokenrola najzad su dobili ono što su zaslužili. Fajront u Sarajevu je jedan od onih rok-koncerata na kojima je frontmen legendarnog “Zabranjenog pušenja” sa sebe skinuo sve, bacio se međ raju i ostavio na stejdžu i poslednju kap svog koševskog znoja.
Dr Nele Karajlić je, pritom, jedan od najdragocenijih insajdera još neispričane priče o Jugoslaviji, koja je cela igrala rokenrol, čak i u nedelji kad je otišô Hase i kada je crkô maršal i kada nam se ženio Vukota! I u ovoj knjizi je želeo, kako je rekao u jednom intervjuu, da opiše čudan i mističan svet kojim je bio okružen, zanos jedne generacije koja je ušla u rok muziku bez zadnje namere, prihvativši je kao neku novu vrstu religije, ali je, po njegovim rečima, na kraju ispalo da je to u stvari priča o gradu u kojem je rođen i nesporazumu sa njim.
Fajront u Sarajevu nije labudova pesma „najvećeg filozofa dvadesetog vijeka“ (Emir Kusturica), već maestralni nagoveštaj jedinstvene književne karijere. Sam Karajlić kaže da, iako se takva kapitalna dela uglavnom pišu pred kraj karijere, on je svoju priču počeo da piše pre tri godine, kada je doživeo infarkt.
“Ja se nadam da ovo nije kraj karijere, nego tek prvo poluvreme a da drugo poluvreme počinje od promocije moje knjige. To je jedno vrlo zanimljivo štivo – ne zato što sam ja zanimljiv čovek već zato što je to vreme, samo po sebi, bilo jako zanimljivo.”